Мелеми манастира Томић настају у молитиви и тишини мисли невеликог сестринства. Од њих је свакој рани боље и души топлије. Тинктуре које се праве од биља, чине да се човек осећа као поново рођен, а сок од лаванде , направљен по рецептури монахиња, који овде попијете – окрепиће ум и омогућити телу да уради с лакоћом и оно што му је раније било тешко.
Тај необичан сок од свеже лаванде потпољене у воду, а у финалном делу помешан са лимуном, прави сестринство још од 2005. године када су монахиње обнављале манастир. Током изградње сок је крепио вредне мајсторе и добровољце, да могу да издрже напоре. Тако је постао део традиције.
Некада је Томић био мушки манастир, оронуо и више него скроман. У време султана Мурата, забележиле су хронике, у њему је живео само један монах .Због скромних могућности и положаја манастир је увек био пустињског типа, са једним монахом или малобројним братством. Први пут се манастир помиње 1467.годинеу тефтеру браничевског субасилука, под називом Идин, где се види да је био јако сиромашан – плаћао је порез од само 20 акци, што је било врло мало. У неким периодима је чак био и парохијска црква оближњим селима Војски и Рајкинцу, тако да су га мештани поправљали и обнављали, али само делимично. Данас је ту духовник отац Николај који је после пожара 2004. године дошао у манастир, уздижући га са сестринством.

Данас је манастир Томић један од најлепших. И најрадоснијих. Обојен у црвену боју, као Жича, боју страдања Исуса Христа али и боју радости, која учини да заигра срце путнику намернику у било која доба године: и зими када црвена боја истиче белину снега, и у пролеће када манастир и цркву запљускују мириси цвећа и олистале шуме, подижући га у ваздух.
До овог женског манастира у коме цветају разнобојне лале и ириси, што му дају веселост и ведрину, долази се уз мало труда. До села Војска све је асфалтирани пут, али онда пар километара макадамом низ Мораву довешће вас река до манастира. Све је лепше кад се мало потрудимо, па ће тако и манастир изгледати као чиста радост. Иза стилизоване капије манстира лековито царство тек нас чека.
Лаванда, смиље, хајдучка трава, гавез, невен, бршљан, нана, камилица… Мелеми манастира Томић од њих настају.
Много је производа које израђују вредне монахње манастира Светог апостола Томе, кога народ од памтивека назива Томић. Сви они настају од биљака које монахиње саме узгајају или беру по Старој планини јер постоје многе биљке које могу да се нађу само по природним пространствима далеко од људи.

-У нашој башти гајимо лековито биље које је природно онако како га је Бог створио – говори нам настојатељица манастира сестра Сергија.– Прерађујемо га на традиционалан, потпуно природан начин,стварајући производе за негу и олакшавање различитих тегоба. Правимо мелеме за кожу свих врста, креме за лице и тело чији је главни састојак драгоцено уљје од смиља које регенерише кожу. Правимо шампоне, сапуне, биљне капи, пасте за зубе, дезодорансе, мелеме за усне, руке, ноге, пете… Све је израђено ручно од биља и пчелињег воска, манастирског мацерата и хладно цеђених уља.
Ништа што сестринство прави не садржи адитиве, ни вештачке мирисе и боје.
Праве марљиве сестре чајеве за разне врсте тегоба, биљне капи, сирупе, еликсире. Посебни су мелелми за опекотине, ранице, ожиљке, херпес. Долазе издалека у овај манастир и за мелеме за кости и зглобове. Обавезно, кажу сестре, узима се и чај за добро здравље и расположење.
Шири се мирис лаванде, нане, жалфије, камилице, изопа и других корисних биљака из биљне радионице манастира Томић, где у дубокој молитиви и љубави према Богу настају рукотворине сестара – јединствене са енергијом која уздиже.

-Сирупе смо правили од свежег биља и воћа – говори сестра Стефанида.- Враћају животну енергију и благотворно делују на цео организам. Нарочито имамо сирупе погодне за плућа, органе за варење као и против кожних болести. Ниједан наш производ не садржи адитиве и вештачке боје. Сасвим су природни и максимално је извучено оно најбоље из биљака.
Познати су мелеми манастира Томић, али не само они. Из овог лепог манастира је све је лековито, чак и ракија. Праве се овде чувене ракије биљарице и најчувенија за плућа и желудац са анисом.

Анис је “оџачар” плућа, он умирује кашаљ, чисти бронхије а одличан је и код тегоба органа за варење. Генерално, делује смирујуће и опуштајуће на организам. Има у манастиру и других ракија од биља које својим лековитим својствима делују благотворно на организам, као и на поједине органе, све у зависности од комбинације биља.
Добар глас далеко се чује и само речи хвале остају иза употребљених производа манастира Томић. Можда је то зато што сестринство користи најмоћнији зачин у својим производима – молитву и љубав.
Радост са којом све у биљној радионици манастира Томић настаје, божја башта у апсолутном складу људи и природе, доброта сестринства и јеромонаха Николаја – навешће вас кад – тад на повратак.

А непоновљив и јединствен укус сока од лаванде са којим се гости дочекују и испраћају, још ће дуго остати на непцима, подсећајући путника намерника да је био у рају.
Извор: Слово