- +381 (0) 35 28 28 38
- tomic.manastir@gmail.com
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА – ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА – ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА
Манастир Светог Апостола Томе, у народу познат као,,Томић’’, налази се у атару села Војске у општини Свилајнац, на десној обали Мораве, као други у низу манастира Моравске Свете Горе идући низводно. Не постоје писани подаци о времену изградње Манастира и ктитору, али се сматра да је подигнут у време владавине Св. Деспота Стефана Високог, пред крај српске деспотовине кад је формиран нови слој властеле који је према својим могућностима следио деспота Стефана у његовој задужбинарској делатности. Није сачувана ни оснивачка повеља, ни ктиторска композиција, нити какав ктиторски натпис који би сведочио о тачном периоду изградње, односно о ктитору. Манастир је више пута рушен и обнављан. Скромна грађевина Цркве сведочи о скромним могућностима ктитора Манастира као и обновитеља, јер је Црква обнављана увек на истим темељима.
Први пут се Манастир помиње 1467.год.у тефтеру браничевског субасилука, под називом ,,Идин’’, где се види да је био јако сиромашан – плаћао је порез од само 20 акци. У време султана Мурата Манастир је постојао и у њему је живео само један монах. У библиотеци црквене општине села Војска чува се повеља кнеза српског Александра у којој се помиње да Манастир поседује више хектара шуме.
Обнова Манастира Томић почела је тек у ослобођеној Србији 1840.год., када је на темељима срушене Цркве подигнута нова, од дрвета. Кров Цркве је био од лубове коре. Већ 1860.год, поправком Манастира срушена је дрвена Црква, и сазидана нова од камена. Затим,1922.год. Црква Манастира Томић је озидана у облику једнобродне базилике, са једноолтарском апсидом и обичним кровом на две воде, без кубета. Црква је била дузине 10м, ширине 5м и висине 7м. Унутрашњост Цркве била је једноставна, без живописа. Судећи по натпису урезаном на каменом стубу Светог Престола Цркве, предпоставља се да је Црква освећена 1912. године.
У почетку је Манастир Св.Ап. Томе био мушки манастир, који је због скромних могућности и положаја увек био пустињског типа, са једним монахом или малобројним братством. У неким периодима је чак био и парохијска Црква оближњим селима Војски и Рајкинцу, тако да су га мештани поправљали и обнављали, али само делимично. Нарочито је значајна обнова Манастира после пожара 2004.год.
